Odakle sam došao

Srbija.

Iz Srbije vodim poreklo.

Mnogim ljudima ovo može značiti različite stvari. Velikoj većini, ne znači ništa. Neko ne čuje dobro pa pomisli Sirija, neko pak zamišlja hladno prostranstvo u nekom udaljenom delu rusije.

Mom neposrednom okruženju, "overseas" - odnosno "preko mora",  je uglavom dovoljno.



Meni, ovo znači mnogo toga.

Za početak, lažem. 

Nisam iz Srbije, već iz autonomne pokrajine Beograd. To je ona druga Srbija, jin u jangu, ili obrnuto.

To je ona druga Srbija, gde sam za 26 godina ipak uvek mogao otići u bioskop. Uz malo truda, i na bazen. Bio je zoološki vrt. Pozorišta i muzeji su neko vreme radili, u onom uzrastu kada smatram da su bili neophodni, bili su na dohvat ruke.


Išao sam na koncerte, nepoznatih, nezavisnih bendova. Kada ni u Beogradu nije bilo mnogo stranaca, u dom omladine bi svakog meseca dosao neki bend iz Amerike, iz Svedske. Bilo je prilike da se priča na engleskom, da se uči i vežba. Pre toga bih vukao ljude za rukav na ulici bukvalno ako bih čuo engleski.

Internet je bio relativno pristupačan, nisam imao dvojnika. Malo se kaskalo sa broadbandom, ali i to se dalo rešiti uz vezu u Telekomu. To je neka potpuno druga tema, ali ono što je bitno je, da sam ja, u Beogradu, u nezavisnom distriktu Braće Jerković ipak imao pristup 21. veku, pre dobrog dela one druge Srbije.


Vidite kuda ovo ide... Beograd je, bio i bit će, mehur. Ko u njemu živi, delimično živi u Srbiji.

Meni je za sada dovoljno da pesnički pristupim ovome - kroz anedokte i observacije umesto brojki, mada verovatno nije teško iskopati neki podatak o platama, novim poslovima, ustanovama i sl. i sve ovo naučno potkrepiti.


Elem, živeti u Beogradu je privilegija, ali nije sve tako crno i belo. Beograd dolazi u mnogim bojama, u mnogim ukusima, negde sa jagodom i šlagom, negde baš i ne.

Moja boja je Braće Jerković (čik pokušajte da spelujete ovo na engleskom nekom) , to je ono naselje iz vidimo se u čitulji. Potpuno zaslužuje svoju temu, dovoljno je ovde reći da spada negde u sredinu - nit smrdi nit miriše. Van kruga dvojke je, ali nije trocifreni prevoz, dakle ima i gore.

A šta imamo zajedično mi beogradski snobovi, sa drugom Srbijom?

Koji pojmovi, ideologije, koncepti nas definišu?

Neke delimo sa celim istočnim blokom - komunizam nas je sve definisao, prosečan čovek u Srbiji, ma bilo gde da je, je u najmanju ruku navikao da mu država bude dadilja, da ne pričamo o svemu ostalom što ide uz ovu stavku. Svi i dalje čekaju neka kolektivna rešenja.

Mentalitet nam je užasno složen. Da, i on dolazi u ukusima, ali definitivno imamo zajedničke crte, doduše zajedničke za ceo Balkan.

Istoriju dele dve Srbije, ali ne baš u potpunosti, i u ovom kontekstu, prilično je subjektivno koliko Srbija ima u ovom slučaju. Jedno je sigurno, Beograd je prva, ostale kako se ko snađe na listi...

Hoću da kažem Jugoslovenstvo, ali, kao i država, toga više nema. Osim arhitekture, i po kojeg spomenika, malo toga je zajedičko između dve srbije po ovom osnovu.

Rat - na frontu, daleko od fronta, posledice raspada Jugoslavije se još uvek svuda osećaju. Obe Srbije su bile bombardovane, obe Srbije su patile od posledica katastrofalne politike, sankcija, i svega, svega ostalog što ide uz to. Možda ovako vraćamo Jugoslovenstvo u jednačinu...

Tranzicija, post - komunizam, kako god da se ovo zove, i sve što ide uz to. Nepotizam, korupcija, beda, nepravda, toga ima svuda po Srbiji. Mada nismo baš ni po tome nešto preterano specijalni.

Novak Đoković - obe Srbije obožavaju Noleta. Ja ne nešto preterano. 


Kad sve ovo saberem, oduzmem Novaka Đokovića, Beograd nekako podelim, dobijem rezultat:

Dolazim iz istočno evropske tuge i bede, sa dozom tragedije.